Čekaj me, ja sigurno neću doći (2009)
Priča o emotivnim stanjima u koja ljudi dolaze kad im je ljubav voljene osobe neuzvraćena.
Alek je očajan jer ga je nakon trogodišnje veze ostavila Teodora. Pati, bezvoljan je, patetičan, stalno spominje samoubojstvo, ne miri se s tim da je veza gotova. Ima svakodnevne ispade samosažaljenja kod svog prijatelja Baneta. Usprkos Banetovim savjetima, Alek i dalje zove Teodoru koja se u međuvremenu zaljubila u Nemanju. Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u Marinu, nekoliko godina mlađu djevojku.
Nažalost, Marina nije zaljubljena u njega, nju jako privlači Alekova “depresija”. Ona ne zna da je razlog njegovom “šarmu očajnika” brodolom s Teodorom, već misli da je Alek takav sam po sebi. Svako od njih bi dao sve na svijetu da bude s onim koji ga u tom trenutku ne želi…
Režiser Miroslav Momčilović je za ovaj film sam prokomentirao: “Tema ovog filma je ljudska opsjednutost srećom koju im treba donjeti neko drugi. To se obično naziva potrebom za ljubavlju.”
Režija: Miroslav Momčilović
Scenarij: Miroslav Momčilović
Uloge: Miloš Samolov, Mirjana Karanović, Gordan Kičić, Petar Bozović
Ocjena: 7/10
